Вијести

У цркви Светог Николе у Милошевцу свечано је просављен Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски.

Свету Литургију служио је јереј Синиша Лазић, парох модрички, који је мијењао проту Ђоку који је био одсутан због лијечења у Бањи Слатини код Бањалуке.

По завршетку Свете Литургије, са кумом овогодишње светосавске прославе, господином Рајком Брадашевићем и његовом породицом, освећен је и преломљен је славски колач.

Након ломљења славског колача, ученици ОШ „Сутјеска“ Модрича – ПШ Милошевац, рецитовали су пригодне светосавске пјесмице, а на крају су сви заједно, предвођени вјероучитељом Александром Стевановићем, отпјевали су Химну Светом Сави.

И ове године, захваљујући добротворима и приложницима, свако дијете је добило светосавски пакетић.

ДУХОВИ, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти – о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?

Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу између земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.

У вријеме цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године буде тијело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православан и под православним патријархом. При пријеносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слијепоме краљу Стефану.

Васкрс је највећи хришћански празник – празник над празницима. Тога дана слави се успомена на Васкрсење из гроба Господа Исуса Христа – победа над смрћу и темељ хришћанске вјере, јемство наше наде и храна наше љубави.

Васкрс је дан радости вјечне, јер тада је Христос доказо своју Божанску моћ када је сломио најјаче оружје у рукама Сатане, а то је смрт. На тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Зато света Мати, Православна Црква, пјева на Васкрс овако:

„Ово је дан који створи Господ,
радујмо се и веселимо се у њему.“

На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови – јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.

У поводу Васкрса, 12. априла 2017. године, представници општинске управе, Центра за социјални рад, Црвеног крста и Министарства за избјеглице и расељена лица у присуству свештеника ове парохије Ђоке Лазића посјетили су Колективни центар у Кладарима Доњим. Колективни центар редовно се посјећује и поводом божићних празника.

Данас наша Света Црква молитвено прославља празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вијест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.

Пресвета Дијева Марија је пристала на то тек пошто је провјерила Архангела. Јер она се тајно завјетовала Богу да ће увијек бити дјевојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела. Зато није била лаковјерна, као наша прамати Ева.

На празник Благовијести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин гријех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!“ Благовијести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.

У сриједу, 05. априла, у 17 часова служена је Литургија Пређеосвећених дарова у Храму Светог Николе у Милошевцу. Свету Литургију је служио о. Небојша Товирац, свештеник из Крушковог Поља. За пјевницом су пјевали о. Јово Лакић, архијерејски намјесник модричко-градачачки, о. Никола Горановић, свештеник из Гаревца – Ново насеље, о. Бојан Лазић, свештеник из Црквине и о. Драган Павловић, свештеник из Горње Слатине. 

У суботу 18. марта 2017. године, треће седмице Часног поста, на дан успомене на Св. мученика Конона и преподобног Марка подвижника, Његово Преосвештенство, Епископ зворничко-тузлански Г. Г. Хризостом је служио Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Николе у Милошевцу.

Свечаност прославе Св. Саве, ове 2017. год. у цркви Св. Николе у Милошевцу је почела Светом Литургијом, са почетком у 09. часова. Упркос веома хладном времену, црква је била испуњена дјецом. После Литургије, приступило се резању славског колача. Кумови славе су биле г-ђе Нада и Јока Брадашевић, а за 2018. годину се пријавио г-дин Рајко Брадашевић. Овом приликом су се пријавили и за кумовање 2019. године г-дин Перо Илић, 2020. године сестре Јасминка и Драгана Странатић и 2021. године г-дин Божидар Стевановић. После резања колача и проповиједи проте Ђоке приступило се рецитацијама. Прво су сва дјеца која су била у храму отпјевала Светосавску Химну. Укупно је рецитовало 14 ученика. По традицији, награђена су три најбоља рецитатора и то:

1. наградом Игњацио Пандуревић, ученик 3. разреда
2. наградом Драго Пандуревић, ученик 4. разреда
3. наградом Хелена Ристић, ученица 2. разреда

Посебном наградом је награђена Маја Поповић за најредовније похађање светих богослужења и пјевања за пјевницом.

У Цркви Св. Николе у Милошевцу је подијељено 200 пакетића. По завршетку свечаности, кумови славе су приредили послужење испред цркве.

„Мир Божији, Христос се роди!“

„Ваистину се Христос роди!“

Ове, 2017. године свечано је прослављен Бадњи дан и Божић као и ранијих година. Бадњак је у 14:00 часова кренуо испред куће Марка Јеринића, након што је прото Ђоко отпјевао тропар Божића са члановима Светосавске Омладинске Заједнице.

Бадњак је ишао кроз Јериниће, преко пруге даље кроз Mилинковића сокак и према цркви главним путем кроз село. Пролазећи кроз сокаке, бадњак су парохијани даривали новцем, бомбонама и храном, а у 17:00 часова је почело вечерње богослужење у храму Светог Николе.

Прочитајте више

У поводу Божића, 4. јануара 2017. године, представници општинске управе, Црвеног крста и Министарства за избјегла и расељена лица у присуству свештеника ове парохије Ђорђа Лазића посјетили су Колективни центар у Доњим Кладарима.

У Центру  је смјештено 20 корисника од чега је 7 из социјално угрожене категорије и због тога користе овај вид смјештаја. Најугроженијим лицима Црвени крст бесплатно обезбјеђује хљеб сваки дан а паштете и нареске повремено како би се прехранили.