Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.
Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти – о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?
Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу између земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.
Прочитајте више
У вријеме цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године буде тијело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православан и под православним патријархом. При пријеносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слијепоме краљу Стефану.
Прочитајте више
Васкрс је највећи хришћански празник – празник над празницима. Тога дана слави се успомена на Васкрсење из гроба Господа Исуса Христа – победа над смрћу и темељ хришћанске вјере, јемство наше наде и храна наше љубави.
Васкрс је дан радости вјечне, јер тада је Христос доказо своју Божанску моћ када је сломио најјаче оружје у рукама Сатане, а то је смрт. На тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Зато света Мати, Православна Црква, пјева на Васкрс овако:
„Ово је дан који створи Господ,
радујмо се и веселимо се у њему.“
Прочитајте више
Са страхом, побожношћу и богољубљем истовремено, данас се наслађујемо божанско-васкрсним слављем! Као благоразумне слуге, радујући се Васкрсењу Христовом уђимо у радост Господа свога. Данас нас Он као милостиви Отац прима с љубављу, све нам опрашта, све нас у скопоцјене хаљине облачи и синовски прстен нам на прст ставља! Јер ово је ДАН господњи! Ово је ДАН побједе! Јер ово је ДАН васкрсења! Зато ликујући пјевајмо: Христос васкрсе!
Са неизрецивом васкршњом радошћу којом нас је Господ обрадовао својим Васкрсењем из мртвих и побједом над гријехом, смрћу и ђаволом, желимо Вам срећан Васкрс молећи се Васкрслом Господу Исусу Христу и Свецјелој Светој Тројици да Вас испуни Његовом божанском радошћу и подари Вам крјепко здравље и небески благослов!
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови – јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.
Прочитајте више
