Парохијско писмо бр. 19

Објављено у: Парохијско писмо | 1. маја 2014.

 

Парохијско писмо бр. 19

по Васкрсу 2014. године

 

 

Драга браћо и сестрe, драги парохијани

и сви људи добре воље

„ХРИСТОС ВАСРКСЕ!“

 

                Прије двије седмице у цркви св. Николе у Милошевцу смо свечано и молитвено прославили највећи празник, празник над празницима, славље над слављима – Пасху Господњу – свето Христово Васрсење.

 

 

03. МАЈА 2014. ГОДИНЕ (СУБОТА) У 09:30 ЧАСОВА

 

парохијани парохије милошевачке у цркви светог Николе ће имати још једну изванредну прилику: да прославе великог српског светитеља – светог Владику Николаја Охридског и жичког, велико свјетило Цркве Христове, а Свету Архијерејску Литургију ће служити Његово Преосвештенство, епископ зворничко-тузлански Господин Х Р И З О С Т О М, који ће по први пут извршити каконску посјету, благословити нас све и духовно поучити.

 

Зато вас истински молим као Ваш свештеник и вјероучитељ, да узмете учешћа у духовном слављу, а нарочито молим дјецу, да дођу у народним ношњама, да направимо шпалир при дочеку Владике а испред храма, а ако Бог да лијепо вријеме, да после Литургије дјеца одиграју игре из Пирота.

 

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

Присјећања ради, сажето и неколико ријечи о светом Владици Николају:

 

Свети Владика Николај је рођен 23. децембра 1880. године у селу Лелићу, недалеко од Ваљева, на падинама планине Повлена. Његови родитељи, Драгомир и Катарина, били су прости земљорадници и побожни хришћани, нарочито мајка. На крштењу је добио име Никола. Своје школовање започео је у манастиру Ћелије, а наставио у ваљевској гимназији, београдској богословији, као и широм свијета, у Њемачкој, Швајцaрској, Енглеској и Русији. Замонашен је 1909. године у манастиру Раковица у Београду.

 

Изабран је (12/25. марта 1919) за епископа жичког, одакле је убрзо, крајем 1920, премјештен на Охридску епископију, а затим враћен у Жичу 1934. године, по жељи Архијерејског сабора и народа. Упокојио се на Св. Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији (САД), 18. марта 1956. године, а сахрањен је у манастиру Светог Саве у Либертвилу. Много година после смрти његови посмртни остаци су пренијети из Либертвила у Лелић 12. маја 1991. године. Сахрањен је у малој цркви у Лелићу, која је његова задужбина. Свечана канонизација овог Светитеља обављена је у Храму Светог Саве на Врачару, у Београду, 24. маја 2003.

 

Свети владика Николај је захваљујући свом пастирском и равноапостолском раду постао један од најзначајнијих светитеља и просветитеља у Српској Православној Цркви и шире. Поред изузетног бесједничког дара, којим се у Цркви Божијој највише приближио Светом Златоусту, Свети Николај је био врло плодан писац, оставивши Цркви у наслеђе томове својих богонадахнутих богословских, углавном пастирских и егзегетских дијела.

Његово слово и његова ријеч извирала је из живог предања Цркве у коме је и сам Светитељ живио и битисао током свог земног живота. Његово бесједништво и његово писање је било утемељено на његовом подвижничком животу. За такав његов живот се може с правом рећи да је он био идеал живота сваког правог епископа и пастира Цркве Христове, јер епископ заправо и нема свој живот, он је за себе умро, а што живи, живи само за Цркву и у Цркви, живот Цркве је живот епископа. Да је Свети Николај овакав основ православног, истинског пастирствовања и управљања повјереном му Црквом заиста испуњавао, најубедљивије свједочи његово пастирско ангажовање као духовног вође и покровитеља Богомољачког покрета у Србији.

 

Ако је Свети Сава коријен духовног стабла нашег православног, српског народа, онда је Свети Николај засигурно најзрелији плод тог дрвета. У дјелима и ријечима овог Светитеља уочавамо да нико никада није тако дубоко зашао у душу православног српског народа, и тако јасно и недвосмислено указао на апсолутно православно и еванђелско утемељење нашег народа и наше кутлуре.

 

Због свега наведеног Свети Николај је несумњиво најзначајнија личност последњих неколико стољећа, како у Српској Православној Цркви, тако и уопште у историји нашег народа. Најзнаменитија књига која се свакодневно ишчитава данас у црквама и домовима православних хришћана јесте Охридски Пролог.

 

На данашњи дан, 03. маја, Света Црква слави његов свети спомен, молећи му се за мир и благостање, за тријумф и побједу исте оне православне, еванђелске истине којом је живио и у којој је живио, над свим јересима, кривовјерцима и прогонитељима Цркве Христове.

 

СВЕТИ НИКОЛАЈЕ ОХРИДСКИ И ЖИЧКИ,

МОЛИ БОГА ЗА СПАСЕЊЕ НАШИХ ДУША.

АМИН.

Ваш свештеник:

Протојереј-ставрофор Ђоко Б. Лазић

Parohijsko pismo br. 19, pred Arhijerejsku Liturgiju 2014. god-page-001Parohijsko pismo br. 19, pred Arhijerejsku Liturgiju 2014. god-page-002