Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав! Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши, и свима који су у гробовима живот дарова!
У рано васкршње јутро, три пута обилазимо око цркве и заустављамо се пред њеним затвореним вратима: то су последњи тренуци ћутања пре блеска васкршње радости, и у тим тренуцима се у нашим срцима, свесно или несвесно, јавља питање које се како каже Јеванђеље јавило и у срцима жена мироносица које су у рано јутро трећега дана по распећу, „док још беше мрак“, дошле на Христов гроб. То питање гласи: „Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?“. Хоће ли се још једном догодити то чудо? Хоће ли још једном ноћ постати светлија од свакога дана? Хоће ли се још једном преиспунити срца наша том необјаснивом радошћу која није од овога света, радошћу која ће сву ову ноћ и још толико идућих дана одјекивати у том сверадосном васкршњем поздраву: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Велика већина верујућих људи везује Велики Пост, пре свега, за кратку молитву, познату под именом „Великопосна молитва св. Јефрема Сиријског“[1]. Ова молитва се чита на крају сваког великопосног богослужења и њу верници читају током Великог Поста код својих кућа, у својим појединачним молитвеним правилима. Може се рећи да та моли-тва боље, једноставније и краће од било чега другог изражава смисао и дух онога што Хришћани већ вековима називају Великим Постом.
Пост овај назива се Великим, и због посебне важности, и са своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Четрдесетница је установљена, од стране Цркве, ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је Господ држао – после свога крштења, удаљивши се у пустињу – пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Иза Св. четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице, посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи… дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане“ (Лука 5, 35).
Данас, 28. децембра 2009. године, након дуже болести представио се у Господу Јово Миљевић, дугогодишњи појац при храму Светог Николе у Милошевцу. Самоук појац, служио је светом храму и помогао свештенику преко тридесет година. Сахрана ће се обавити 31. децембра на сеоском гробљу у Милошевцу. Нека га Господ настани у рајском насељу, тамо гдје праведници почивају!
ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
Е.Бр.589 од 24. јула 2008. године
У Бијељини
СВОМ ПАРОХИЈСКОМ СВЕШТЕНСТВУ И МАНАСТИРСКИМ УПРАВАМА
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
У свим светим храмовима Епархије, сво свештенство и свештеномонаштво ће дана 10. августа 2008. године на Светој Литургији, а послије заамвоне молитве, одржати молебан за свеопште добро наше Отаџбине, за све оне који болују, пате и невино страдају, за умножење слоге, љубави, јединства и узајамног разумијевања у нашем Роду и широм свијета.
Вођени Христовом заповијешћу „да љубимо једни друге као што Он љуби нас“, том приликом одржати краћу проповијед о насушној потреби међусобне љубави и јединства једних са другима, јер смо због кршења ове заповијести Господње, кроз досадашњу историју врло често осјећали сву суровост коју живот може донијети једном човјеку и једном народу.
С Божијим и Светог Саве благословом,
ЕПИСКОП
ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ
+ Василије