Храмовна слава у Милошевцу

Објављено у: Вијести из парохије | 19. децембра 2016.

img_20161219_102032

На празник Светог оца Николаја Мириликијског Чудотворца, 19. децембра 2016. године, заступништвом овог дивног угодника Божијег, Светом Литургијом и ломљењем славског колача прослављена је слава храма у Милошевцу. Кум славе ове године био је господин Бошко С. Галешић, а за следећу годину се за кумство пријавио господин Перо Перановић .

Преломивши славски колач и освештавши кољиво, протојереј-ставрофор Ђоко Б. Лазић је одржао проповијед о животу Светог Николаја и честитао Крсно име свима који на данашњи дан прослављају свог небеског заштитника.

Sveti NikolaСвети Никола рођен је у граду Патари у Ликији као јединац син богатих и угледних родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу. Свој духовни живот започео је у манастиру Нови Сион код свог стрица, светог Николаја епископа патарског. По смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири вјеру, правду и милосрђе. Убрзо после тога постао је архиепископ мирликијски те је у вријеме прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспио у тамницу али је и тамо настављао своје проповједи. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину ударио једног јеретика Арија због чега је одстрањен са Сабора и од архијерејске службе. Чудесним јављањем Господа Христа и Пресвете Богородице неколицини првих архијереја, враћен је овај правдољубиви светитељ на Сабор и у службу. Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом доносио утјеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости кратко је боловао и упокојио се 343. године.

Свети Никола се сматра заштитником: дјеце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште… Сматра се да је обичај по коме се дјеци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Исти мотив се везује и за Божић Бату.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона светог Николе а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора гдје је био обичај да се на тај дан не испловљава а да се бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Свети Никола се преставио у Господу у петак 6. децембра (то је у нашем вијеку 19. децембар по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у саборној цркви у Мири. Ту је његово тијело почивало више од шест вијекова а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са ријеке Дон чиме се објашњава зашто је свети Никола толико поштован код Срба.

Када су Турци у једанаестом вијеку освојили Ликију, мошти светога Николе су 1096. прокријумчарене из Мира у Бари у Италији и положене у Цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.

Три године потом грађани Барија подигли су велељепну цркву светом Николи. Овом храму је доцније српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и читаву цркву украсио сребром у знак захвалности јер му је, како је сматрао, свети Никола повратио вид.

Свети Никола зимски празнује се 19. децембра по грегоријанском календару у знак сјећања на дан свечеве смрти, а љетњи 22. маја, када су светитељеве мошти пренијете из Мира у Ликији у тада православни Бари у Италији. То је за многе породице мала слава или преслава.