Благовијести

Објављено у: Вијести из парохије | 7. априла 2017.
Благовијести

Данас наша Света Црква молитвено прославља празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вијест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.

Пресвета Дијева Марија је пристала на то тек пошто је провјерила Архангела. Јер она се тајно завјетовала Богу да ће увијек бити дјевојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела. Зато није била лаковјерна, као наша прамати Ева.

На празник Благовијести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин гријех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!“ Благовијести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.

У храму Светог Николе у Милошевцу служена је Литургија. На крају Литургије прото Ђоко је одржао следећу проповијед:

У име Оца и Сина и Светога Духа,

,, Богородице Дјево, радуј се Благодатна Маријо

Господ је с Тобом: благословена си ти међу женама,

и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила

Спаситеља душа наших. ″

Ево поздрава Арханђела Гаврила Пресветој Богородици, који је изговорен прије више од 2000 година, када је објављена највећа блага вијест, а који поздрав сви ми хришћани треба сваки дан да изговарамо и када устајемо и када лијежемо па и вечерас када смо дошли у овај свети храм да узнесемо молитве Богу и Пресветој Богородици.

Сјећајући се непослушности наше прамајке Еве у рају, ми тугујемо и плачемо драга браћо и сестре и драга дјецо, но кад се сјетимо смирености Пресвете Дјеве Марије и њених заслуга за наше спасење, ми се из дна душе радујемо.

Зато се данас сјетимо црквене пјесме која каже:

,, Како да ти кажем о благодатна? Да ли да те назовем небом, пошто је из тебе синуло Сунце Правде? Да ли рајем, пошто је из тебе процвјетао цвијет који не вене? Да ли Дјевом, јер си остала за сва времена дјевојком? Да ли најчистијом мајком, јер си одржала у наручју Сина, који је Бог свих људи? ″

И заиста, Пресвета Богородица је постигла највише достојанство у историји људског рода, постала је Богомајка, Богородица. Постала је мати најмилостивијега, најмилостивија молитвеница, извор милости, врата милосрђа, радост тужнима, помоћ немоћнима, спасење хришћанског рода. Стога пита свети пјесник: ,, Ко бинас избавио од толиких невоља када би ти престала да се за нас молиш Богородице? ″

Свакодневно се милиони људи обраћају молитвама пред њеним ликом, о њој стално проповиједају многи проповиједници, о њој стално пишу писци, пјевају пјесници  и њен лик приказују многобројни сликари и умјетници. Тако људи чине већ 2000 година, па ипак лик Пресвете Богородице остаје свјежа тема за нове проповиједнике, пјеснике, сликаре, молитвенике. У њеној личности остаје стално много недореченог, недосликаног, недопјеваног, недоживљеног.

Своје обећање да ће бити са нама у све дане живота нашега, Небеска Царица је то потврдила безброј пута. Јавља се људима, испуњава њихове молбе, пружајући им своју заштиту и своју помоћ. Пресвета Богородица је и идол наших хришћанских мајки, које су своју дјецу васпитавале у духу Христове науке. Тако је и мајка Светога Саве  – Ана улила највише вјере Христове у душу младога Растка. Сетимо се и мајке Краљевића Марка која је рекла своме сину: ,, Боље ти је сине изгубити главу, него ли своју огријешити душу. ″ Под утицајем своје мајке, а који је имао исувише дубоку вјеру у Васкрслога Бога, само је ђакон Авакум могао рећи, када су га Турци набијали на конац: ,, Срб је Христов, радује се смрти, нема љепше вјере од хришћанске. ″

И ми свештеници, сваке недеље и празника када служимо свету Литургију обраћамо се Пресветој Богородици да се смилује и спасе на нас грешне, а нарочито на крају свете литургије са ријечима:

,, Непостидна Заштитнице Хришћана,

незамјенљива ка Богу Посреднице,

не презри гласе мољења нас грешних,

него као блага притекни у помоћ нама

који Те са вјером призивамо:

пожури на молитву

и похитај на умољавање,

Богородице, свагдашња Заштитнице

Оних који Те поштују. ″

Зато и ми драга браћо и сестре, када смо закорачили у VI недељу часног поста и када се духовно припремамо за дочек највећег хришћанског празника – Васкрса, треба да скинемо са себе нашу нечисту обућу и одјећу, да се духовно оперемо и да приђемо Пресветој Богородици потпуно чистих душа и срца.

Зато и ми данас, када смо дошли да узнесемо молитве Богомајци – Пресветој Богородици, поклонимо се лику мајке Божије и молимо:

Најмилостивија, Дјево, Владичице и Богородице, Богомајко и мајко свију нас, подигни нас из дубине греховн. Избави нас од сваке невоље, просвети душе наше и срца, даруј нам здравље, слогу, међусобну љубав, удостој нас царства сина Твога и Бога нашега, Господа Исуса Христа, покриј нас покровом својим, спаси нас и сада као што си то увијек чинила на молитву наших старих дједова и отаца. Избави нас од свакога зла, биједе и напасти. Упути нас на пут Сина Твога , на пут истине и правде, вјере и љубави, наде и успјеха, да остатак свог земаљског живота сви ми проведемо у миру, слози и љубави по светој вољи Божијој,

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС!

АМИН.