Епископ

Епископ Хризостом

ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ 
Његово преосвештенство Господин Хризостом

Његово преосвештенство Господин Хризостом, епископ зворничко-тузлански, рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца, од родитеља Николе и мајке Росе, рођ. Радошевић.

Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је 1967.године. Још као ученик основне школе јавно је исказао за оно вријеме “непримјерену“ намјеру да “учи за попа“. На питање: зашто је то изговорио пред наставником и ученицима, који су због тога прасли у смјех, врло често каже “ни сам нисам знао зашто сам то рекао. Вјероватно је то била воља Божија и призив Божији“. Али, његова одлука да “учи за попа“ наишла је на противљење у његовој породици, а што је резултирало једногодишњим паузирање у његовом редовном школовању.

Школске 1968/69. године уписао се у петоразредну богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао 1973. године. Још као ученик 4. разреда богословије примио је монашки постриг. Замонашио га је блажене успомене владика Стефан Боца, епископ далматински,  а потом жички,  на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале Госпојине) 1973. године давши му на монашењу име Хризостом. Као ученик богословије био је активан у хорском пјевању и фолклорној секцији и другим манифестацијама које су тада биле актуелне у крчкој богословији. У петом разреду богословије испомагао је протојереју Марку Андровићу у вођењу хора богословије. У чин презвитера (јеромонаха) рукоположен је у манастиру Крки од стране владике Стефана далматинског, 10. јуна 1973. године.

Године 1973/74. године служио је војни рок у Краљеву, у касарни на Јарчујаку, из које је како сам каже “врло често ‘шмугнуо’ у манастир Жичу“. И поред свих проблема које је као свештеник имао у ЈНА,  са великим задовољством се сјећа проведених тренутака у манастиру Жичи са блажене успомене владиком жичким Василијем, који му је био и остао узор у сваком погледу, затим сусрета у манастиру Жичи са светим аввом Јустином (Поповићем), проведеним сатима са жичким старцима данас већ покојним Доситејем и Герасимом, који су му били велика подршка у тим тешким војничким мјесецима.

Године 1974., након одслужења војног рока, постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматиснкој у Шибенику. Благословом владике Стефана уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у епархији далматинској и парохији скрадинској, коју је по показаној потреби опслуживао, прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ 1975. године Свети Архијерејски Синод СПЦ га је, на препоруку владике Стефана, упутио на редовне студије теологије у Букурешт, у Румунији, али тамо због политичких разлога (инфорбировска афера Дапчевић) никада није отишао. Благодарећи тој “афери“, крајем јануара 1976. године владика Стефан га шаље у Солун,  ради учења грчког језика и припрема за успис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. На богословском факултету у Солуну студира од 1976 до 1980.године. Дипломирао је са одличним успјехом новембра мјесеца 1980.године. Године 1978. и 1979. у два наврата пратио је курсеве француског језика  у Паризу, Француска.

За све вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету гору Атонску и боравио на њој, прије свега у манастиру Хиландару и другим светогорским манастирма. Посебно је био духовно везан за старца Никанора (Савића), тадашњег првог епитропа Хиландарског и старца. Од њега је много научио а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хиландару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватио и одмах по  положеној заклетви на крају студија отишао је у Хиландар. Одлуком стараца манастира Хиландара уписан је у монахологиј манастира Хиланрада и примио послушања ефимериоса (служашчег јероманаха) и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја (данас митроплита дабробосанског), да се врати у манастир Крку и да буде наставник у тамошњој богословији почетком 1981. године, јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг манастир Крку у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице манастира Крупе (1987/88), администратор парохија: ђеврсачке, скрадиснке и брибирске и др.

Дана 23. маја 1991. године Свети Архијерејски Сабор СПЦ изабаро га је за првог Епископа новооформљене епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ 4. августа 1991. године у храму Светог Саве у Дрвару, из разлога што катедрални храм у Бос. Петровцу био у фази реконструкције. Административно епархију бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991.године од дотадашњег администратора, епископа далматинског г. Николаја Мрђе.

Дошао је на епархију буквално без игдје ичега и  народским језиком речено “голу ледину“. То га није обесхрабрило. Имао је вјеру у Бога и повјерење у своје епархиоте. На епархији бихаћко-петровачкој остао је пуне 22 године (1991- 2013). Оставља се историји и историчарима да изучавају и пишу шта се све дешавало у овом периоду његова живота, као и то шта је све преосвећени владика Хризостом учинио у овој епархији и под каквим условима и околностима.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, дана 1. јуна 2013. године, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Дана 13. јула 2013. године, Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом устоличен је у Саборном храму Рођења пресвете Богородице у Бијељини. Чин устоличења обавио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. Устоличењу епископа Хризостома присуствовале су многе личности из јавног живота Републике Српске, епископи и свештенство многобројних епархија Српске православне цркве, као и представници других вјерских заједница.